Прича инспирисана књигом „Срце кувара“.

Аутор Марија Несторов.

Слика Јован Несторов.

Волим да једем шпагете, не само да их једем, волим да их миришем, а и да уживам у прављењу соса и мешању свих састојака.

Када идемо у Италију највише се радујем уживању у шпагетама, за неке је то чудно. Можда се више радују шетњи по осунчаним улицама, или обилажењу знамености.

Ја волим и да шетам и да обилазим, али уживање у шпагетама са песто сосом за мене представљаја нешто сасвим другачије, то је за мене симбол хране и детињства.

Италија је место где су се појавиле шпагете, али су се за мене појавиле у мојој кухињи.

Кухиња је за мене место где настаје магија, и разни састојци се сједињују у дивне мирисе, и прелепе укусе. Прави се срећа.

У мојој кући је тата главни кувар. Он самном измишља нове рецепте. Сви волимо поврће, а лепо је волети нешто што је укусно и здраво.

Волим шпагете са руколом, маслинама, са сиром, и са парадајз сосом. За мене су најлепше шпагете оне које направим са татом, лепше су од шпагета из било ког ресторана.

Највише волим када се вратим из школе и осетим тај невероватан мирис, онај који кући даје леп осећај топлине. Када смо на мору, све је слађе.

Тамо су намирнице свеже, и има много сунца, тако да је све укусније, па и шпагете. Док сам на путовању највише волим шпагете са сосом од авокада, или најлепше италијанске са песто сосом, јаком аромом босиљка која ме увек орасположи.

Шпагете за мене нису само обично јело које једем када сам гладна, једем их када желим да уживам. Уз шпагете иде и сунце, и дружење са породицом, и незаборавни тренутци који ме усрећују. Такви се тренутци памте заувек.